Srem Pun Vojske

 

Izvidjanja potvrdila pripremu ofanzive Austrougarske na Srbiju. Tri eskadrile stigle samo
do - Soluna

ODLAZAK eskadrile sa Banjice pred predstojeću neprijateljsku ofanzivu onemogućio je
završetak obuke ove grupe. Četvorica najnaprednijih slušalaca, kapetani Blagojević,
Gavrilović i Božović i poručnik Nikolić su zadržani u jedinici, a ostali su vraćeni u
ranije komande.
Tokom septembra u Srbiju su prispela još dva "morisa farmana".

.

Radilo se o raubovanim
aeroplanima, bez naoružanja i pojedinih instrumenata, koji je trebalo da posluže za trenažu
srpskih pilota i izviđača. Oni su prebačeni u rezervu u Smederevskoj Palanci, ali nakon
što je situacija u oktobru postala kritična, osposobljeni su i korišćeni na borbenim
zadacima. Istog meseca se umesto kapetana Robera Martinea, koji je još 31. jula zbog bolesti
vraćen u domovinu, eskadrili MF.99S pridružio pilot poručnik Milan Rastislav
Štefanik, sa mehaničarom Burdonom i posilnim Garoom. Štefanik, slovački dobrovoljac u
francuskoj vojsci, dočekao je kraj rata u činu đenerala i postao jedan od utemeljivača
Čehoslovačke Republike.
Prve potvrde obaveštajnih izveštaja da se sprema velika ofanziva na Srbiju dobijene su
izviđanjem nad Sremom 20. septembra, a dodatna izviđanja dva dana kasnije otklonila su svaku
sumnju o tome. Zbog izloženosti Banjice, četiri aviona eskadrile su 23. septembra preletela
na letelište Koviona kod sela Ralja a tri u Požarevac. Prilikom izviđanja istog dana
srempunvojske
francuski avijatičari su se prvi put sreli u vazduhu sa dobro naoružanim i brzim
neprijateljskim dvosedima.
Nemci i Austrougari su dovukli sa drugih frontova oko 100 modernih borbenih aviona, čime
je prevlast u vazduhu prešla nepovratno na drugu stranu. U to se na teži način uverio
narednik Žoze Sera u vazdušnoj borbi koju je vodio tih dana, po svoj prilici 30. septembra.
Njegov aeroplan je teško oštećen ali je on uspeo da se vrati u bazu.
Uprkos svemu, izveštaji francuskih avijatičara bili su važniji nego ikada. Već 25.
septembra Vrhovna komanda je zaključila da će napad uslediti preko Save i Dunava, na
širokom potezu od Šapca do Velikog Gradišta. Ono što je ostalo nejasno bilo je gde će tačno
neprijatelj krenuti u forsiranje reka. Uskoro je locirana velika koncentracija neprijatelja
kod Surčina, ali pravac napada sa Dunava ostao je sakriven. Odeljenje iz Prahova je
izviđanjima rejona između Černe i Mehadije potvrdilo da jugoistočno od Bele Crkve nema
značajnijih neprijateljskih snaga te je 29. septembra prešlo u Požarevac.
Konačno uvidevši svu ozbiljnost situacije, Francuzi su odlučili da u Srbiju hitno upute
još tri eskadrile. Državni podsekretar za vazduhoplovstvo naložio je 25. septembra da se
hitno oforme eskadrile C.89 Srbije, V.90 Srbije i N.91 Srbije. Ipak, dok su one stigle do
Soluna u jesen 1915. njihovo prebacivanje u Srbiju postalo je nemoguće.

Izvor: Večernje novosti

Boris Ciglić | 09. septembar 2009.