Balonom na nebo
Boris Ciglić | 24. avgust 2009.

Prvi let sa srpskim oznakama izveden je 19. aprila 1909. godine. Fabrički inženjer Šerle u društvu gospođe Ridinger, supruge vlasnika fabrike, i kapetana Miletića uzleteo je iz Gersthofena na probni let sa slobodnim balonombalonom u nebo

KRAJEM 1908. od nemačke fabrike balona August Riedinger, iz Augsburga, naručeni su vezani zmaj-balon model 98, zapremine 630 kubnih metara i težine 380 kilograma po ceni od 16.500 švajcarskih franaka, i slobodni sferni balon, zapremine 540 kubnih metara i težine 220 kilograma po ceni od 8.300 švajcarskih franaka. Prvi registrovani let vazduhoplova sa srpskim nacionalnim oznakama zabeležen je 19. aprila 1909.

.


Fabrički inženjer Šerle u društvu gospođe Ridinger, supruge vlasnika fabrike, i kapetana Miletića uzleteo je iz Gersthofena na probni let sa slobodnim balonom, na čijoj kupoli se nalazio veliki natpis „Srbija“, a na korpi srpska zastava. Posle tri sata i 45 minuta leta, balon se uspešno spustio kod Frajzinga. Oba balona su predata srpskim vlastima 26. maja 1909.
Tokom svih ovih godina, pogled domaće javnosti i vojnih stručnjaka sve se više okretao ka novom čudu tehnike, napravi težoj od vazduha, čija je sposobnost da leti sve više i sve dalje napredovala gotovo svakodnevno. Tome su naročito doprineli dolasci i letovi pionira avijacije u Srbiji. Prvi let, sa Banjice, kod Beograda, izveo je češki pilot Rudolf Simon 18. septembra 1910. ali se tri dana kasnije, prilikom prvog javnog leta, njegov „Loner Simon-I“ srušio ubrzo posle poletanja, a sam Simon je lakše povređen.
Krajem godine u Beograd je sa svojim aeroplanom došao ruski avijatičar Boris Maslenikov koji je između 18. decembra i 2. januara 1911. izvršio više uspešnih letova sa Banjice, tokom kojih su sa njim kao putnici leteli i kraljević Đorđe Karađorđević, kapetan Kosta Miletić, kapetan Belić, načelnik generalštaba pukovnik Petar Bojović, žena ruskog poslanika u Beogradu gospođa Hartvig, poručnik Božidar Bogićević i princ Pavle Karađorđević. Dok je Maslenikov sa uspehom leteo, krajem decembra u Beograd je stigao Mihailo Merćep, srpski pionir avijacije iz Austrougarske, a prvih dana nove godine i njegov partner Slovenac Edvard Rusjan sa avionom koji su zajedno konstruisali.
Nažalost, jedini let njihovog aeroplana završio se tragično 9. januara, padom u Donji grad, na ivici gradskog bedema, pri čemu je Rusjan poginuo. Još jedan podanik Austr-ugarske, Čeh Jan Čermak je 5. novembra 1911. otvorio seriju od tridesetak izuzetno uspešnih letova sa Banjice na aeroplanu „Libela II“, koji je konstruisao sa Slovencem Stanislavom Bloudekom. Iako je aparat teže oštećen u udesu 12. novembra, visoki vojni krugovi u Srbiji bili su impresionirani njegovim nastupom.
Dolasci prvih pionira avijacije, a pre svega impresivni letovi Jana Čermaka, osluškivanje stavova iznetih u vodećim industrijskim zemljama o mogućoj upotrebi aeroplana u vojne svrhe, i konačno, uspešna primena avijatike u tursko-italijanskom ratu u Libiji 1911. dovela je do toga da se i odgovorni u Kraljevini Srbiji zainteresuju za obuku letačkog osoblja i nabavku aeroplana za potrebe vojske.
Na konkursu raspisanom februara 1912. izabrani su pitomci prve klase srpskih pilota: pešadijski poručnik Danilović, pešadijski poručnik Miloš Ilić, artiljerijski poručnik Živojin Stanković, artiljerijski narednik Mihailo Petrović, artiljerijski podnarednik Vojislav Novičić i pešadijski podnarednik Miodrag Tomić. Kako je poručnik Danilović ubrzo odustao od namere da postane pilot, njegovo mesto je zauzeo inženjerijski poručnik Jovan Jugović. Pitomci su 12. maja 1912. upućeni u Francusku, gde su do kraja septembra završili školovanje za pilote.
(Nastaviće se)

Izvor:Večernje novosti