Orden belog orla

Belog Orla sa Macevima

Kralj Milan I osnovao je Orden belog orla 23. januara 1883, istovremeno kada i Orden svetog Save. Srbija je proglašena Kraljevinom 22. februara (po starom, po novom Gregorijanskom kalendaru 5. marta) 1882. Beli orao sa krilima u poletu, vaspostavljen kao državni grb Srbije, veličanstveni je simbol koji potiče od vizantijskih careva, a shvata se kao univerzalni simbol hrišćanske imperije. Koristili su ga srednjevekovni vladari Srbije, kao i carevi Svetog rimskog carstva, imperatori Rusije i carevi Austrije; osnovna razlika je bila boja (ili metal) kojim se predstavljao orao - srebro za Srbiju, zlato za Vizantiju, crna boja za Sveto rimsko carstvo i za ruske i austrijske careve.
Po stupanju na presto 1903. Kralj Petar I nastavlja da dodeljuje Orden belog orla, ali su inicijali Osnivača uklonjeni sa reversa medaljona i zamenjeni godinom proglašenja Kraljevine (1882), zbog čega je istovremeno datum proglasa Kraljevine uklonjen sa reversa plavih traka koje se spuštaju od Krune.
Orden za ratne zasluge, sa ukrštenim mačevima između kraljevske krune i glava orla, uveden je 1915.g. i dodeljivan za veliku hrabrost oficira na bojnom polju, kao i za posebne zasluge tokom ratnih akcija. Orden je imao u 5 stepena, i bio je dodeljivan srpskim građanima i stranim državljanima za zasluge u miru ili ratu, ili za posebne zasluge prema Kruni, državi i naciji. Između 1883. i 1898. godine bio je najviši orden Srbije; 1898. g. Kraljevski orden Miloša Velikog postaje stariji po rangu, a 1904.g. Orden Karađorđevićeve zvezde zauzima privilegovano mesto.
Orden dodeljuje Kruna. Skorašnje dodele uključuju pređašnjeg Velikog magistra Suverenog reda Malteških vitezova (Fra-Anđela de Mojana da Kolonja), kao i posthumne dodele 1. stepena trojici članova Krunskog saveta (Borislavu Pekiću, Miodragu-Mići Popoviću i Borislavu Mihailoviću-Mihizu).
Ordenske insignije su prvo izrađivali u Beču (Austrija) Rote i Sinovac, Sinovi Vincenta Majera, Karl Fismajster i Vilhelm Kunc. Posle izbijanja Balkanskih i Prvog svetskog rata insignije su izrađivali Artis Bertran u Parizu (Francuska) i Braća Igenen u Le Loklu (Švajcarska).


Orden Svetog Save

Orden Svetog Save

Orden svetog Save osnovao je kralj Milan I 23. januara 1883, istovremeno sa Ordenom belog orla. Orden je nazvan po prvom srpskom arhiepiskopu svetom Savi, iz kraljecvske kuće Nemanjića, koji je umro početkom trinaestog veka. Između krakova belo-plavo emajliranog malteškog krsta postavljeni su pozlaćeni dvoglavi orlovi. Avers medaljona predstavlja ikonu sveca, okruženu ovalnim prstenom na kome je zapisano "Svojim trudom postigao je sve" na staroslovenskom jeziku.

Kralj Petar I nastavio je da dodeljuje orden, samo su osnivačevi inicijali uklonjeni sa reversa medaljona i zamenjeni godinom ustanovljenja (1883). Orden je organizovan u 5 stepeni, i bio je dodeljivan srpskim građanima i stranim državljanima, za zasluge na polju kulture, narodne prosvete, nauke, javnih službi i Crkve, kao i za zasluge prema Kralju, državi i naciji, i civilnim i vojnim licima.

Orden je dodeljivala Kruna. Ne bi ga trebalo mešati sa istoimenim trostepenim ordenom za zasluge koji dodeljuje Srpska Pravoslavna Crkva.

Ordenske insignije su prvo izrađivali u Beču (Austrija) Rote & Sinovac, Vincent Majer i sinovi, Karl Fismajster i G.A. Sajd.

Po izbijanju Balkanskih i Prvog svetskog rata, insignije su izrađivali Artis Bertran u Parizu (Francuska) i Braća Igenen iz Le Lokla (Švajcarska), kao i neke domaće radionice (Sorlini iz Varaždina i Grizbah & Knaus iz Zagreba). Poznije insignije se razlikuju po svetlo zelenoj boji sakosa umesto prvobitne tamno crvene.


Orden Jugoslovenske Krune

Orden Jugoslovenske Krune

Kralj Aleksandar I osnovao je orden 5. aprila 1930, u spomen na promenu zvaničnog naziva Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca u Kraljevinu Jugoslaviju. Kralj Aleksandar I bio je regent Kraljevine Srbije od 1914, regent Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca od 1918, a na presto je stupio 1921. Tokom 1929.g. političke krize i rastući snažni separatistički pokreti u zemlji naterali su Kralja da privremeno suspenduje Ustav i podstakne nacionalno jedinstvo, što je najzad dovelo do promene naziva zemlje.

Orden je organizovan u 5 stepeni, a bio je dodeljivan jugoslovenskim građanima koji su prednjačili u radu na ostvarivanju nacionalnog jedinstva i saradnje, ili za zasluge prema Kruni, državi i naciji u javnim službama, kao i stranim državljanima, pretežno za diplomatske zasluge. Orden Jugoslovenske krune bio je stariji od Ordena svetog Save, a nosio se o tamno plavoj traci.

Orden je dodeljivala Kruna. Ordenske insignije su izrađivali Artis Bertran u Parizu (Francuska) i Braća Igenen u Le Loklu (Švajcarska).


Orden Karađorđeve zvezde sa mačevima

Orden Karadjordjeve Zvezde

Kralj Petar I osnovao je orden 1. januara 1904, da bi obeležio svoje stupanje na srpski presto i stogodišnjicu Prvog srpskog ustanka protiv Turaka; ustanak je vodio osnivač Dinastije - Đorđe Petrović, zvani Crni Đorđe (ili Kara-Đorđe) zbog tamnog tena. Karađorđe je izabran od strane Skupštine za naslednog vrhovnog vođu Srba, a Sultan ga je priznao kao vazalnog kneza.

Novi orden je trebalo da zameni dva prethodna odličja Dinastije Obrenović sa posebnim obeležjima porodičnih ordena: Orden Takovskog krsta i Kraljevski orden Miloša Velikog. Oba u stvari slave osnivača Dinastije Obrenović, Kneza Miloša, Vođu Drugog srpskog ustanka (1815). Orden Karađorđeve zvezde je imao status najvišeg državnog priznanja, sa nekim elementima porodičnog ordena (svi kneževi kraljevske krvi stiču ovaj orden na rođenju, a insignije se na njih stavljaju pri krštenju).

Orden ima 4 stepena, a dodeljivan je srpskim državljanima za posebne zasluge prema Kralju, državi i naciji u civilnoj ili vojnoj službi, a od 1906. i strani državljani su mogli da primaju orden.

Tokom Balkanskih ratova uveden je i poseban odeljak kao Orden za ratne zasluge (sa mačevima ukrštenim kroz centar krsta), za nagradu oficirima za izuzetnu hrabrost pokazanu na bojnom polju, kao i za zasluge (u višim stepenima) u uspešnom komandovanju trupama. Insignije ovog odeljka nošene su na crvenoj moariranoj svilenoj traci.

Vojnički orden Karađorđeve zvezde osnovan je 1915.g. i namenjen nagrađivanju izuzetne hrabrosti podoficira i vojnika na bojnom polju, u dva stepena (Zlatni i Srebrni krst). Orden dodeljuje Kruna, i ne bi trebalo da se poistovećuje sa istoimenim ordenom koji dodeljuje Republika Srpska. Orden za ratne zasluge je bio izuzetno redak (samo osamnaest dodela, među njima američki General Peršing, britanski feldmaršal Heg i Frenc, francuski maršali Zofr, Araj, Peten, Franše d`Epere i Gijoma, italijanski general Kadorna, rumunski kralj Ferdinand I i drugi, a među Srbima Kralj Aleksandar I i vojvode Mišić i Stepanović; u Drugom svetskom ratu jedina dodela ordena 1. stepena sa mačevima odnosila se na grad Kragujevac 1942.g.). Skorija dodela ordena u mirnodopskom odeljku bila je u 3. stepenu, i to britanskom istoričaru Majklu Lizu. Ordenske insignije je prvobitno proizvodio G.A. Sajd u Beču (Austrija), a kasnije Artis Bertran u Parizu (Francuska) i Braća Igenen u Le Loklu (Švajcarska), kao i neke domaće radionice (kao braća Sorlini, u Varaždinu).


Orden Takovskog Krsta

Orden Takovskog Krsta

Originalno ustanovljen kao dvostepeno odlikovanje ukazom Kneza Mihajla Obrenovića III 22. Maja 1865.
Prva verzija ordena je imala krst i spomen kolajnu, koja je dodeljena preživelim ustanicima iz 1815. Među njima je bio i čuveni Uzun Mirko Apostolović. Krstovi su bili saliveni od prvog topa Knjaza Miloša, potom pozlaćeni. Na ceremoniji dodeljeno je 27 krstova, a 286 je bilo poslato ostalim učesnicima ustanka.
Posle drugog srpsko-turskog rata 1878, došlo je do reorganizacije. Uvedeno je 5 stepena ordena. Knjaz je ordenje dodeljivao, a izradu su naručivali nosioci, tako da ima više verzija, izrađenih kod različitih evropskih medaljera. 1883. uvedena je verzija sa mačevima, tako da su svi učesnici ratova mogli da dostave svoje ordenje na doradu, koju je obavila radionica Rote.