Nebeski dvoboj nad Mišarom

Srpski piloti do kraja 1914. godine uzleteli pedeset puta. Prva borba na srpskom nebu vođena je 27. avgusta 1914.

oluj
Pilot Tomić je prvi na avion montirao mitraljez

.

 KADA su vojni istoričari svodili ratnu 1914. godinu zabeležili su da su u prvoj godini rata srpski vazduhoplovci avionima uzletali 50 puta, dok je austrougarsko vazduhoplovstvo tokom 1914. nad teritorijom Srbije izvršilo više od 60 letova.

Prvih dana Velikog rata srpsko vazduhoplovstvo je u letnom stanju imalo dva aviona „blerio“ i dva „deperdisena“. Prvi zadatak im je izdat 30. jula i prema tom naređenju trebalo je da izvrše izviđanje u pravcu Loznica-Lešnica gde su Austrijanci podigli pontonske mostove za forsiranje Drine. Drugi na pravcu Šabac - Sremska Mitrovica sa zadatkom da ustanove šta Švabe rade na Savi.

Prvu maršrutu leta su dobili piloti Živojin Stanković i Vojislav Novičić na „blerio“ dvosedu, a drugu Miodrag Tomić na „blerio“ jednosedu. Na let ih je ispratio general Pavle Jurišić Šturm.

Zadatke su uspešno izvršili ali su u povratku obe posade morale prinudno da slete usled nedostatka goriva da bi ih zarobili „naši“ i uz mnogo psovki jedva oslobodili.

Piloti Stanković i Novičić 30. jula, pri povratku sa Drine, spustili su se kraj sela Kakrica među trećepozivce. Jedva su uspeli da se isto veče odatle nekako izvuku i podnesu izveštaj komandi o postavljenim pontonima.

Stanković i Novičić doneli su komandi vest da Austrijanci nameravaju da glavni udar izvrše na Drini i ona je bila iznenađenje za Generalštab.

BALONSKO ODELjENjE
Prilikom mobilizacije 1914. Balonsko odeljenje Srpske vojske imalo je: 1 ispravan osmatrački balon, 12 vozova (kola), 69 konja, tri oficira, 1 podoficira, 6 kaplara i 65 vojnika. Prvo Balonsko odeljenje, pod komandom kapetana Jovana Jugovića, izvršilo je tokom 1914. ukupno 14 podizanja, od toga 10 osmatranja i četiri probna podizanja. Golubiju poštu tokom ove godine koristio je štab Drinskog odreda.


Tomić je sleteo u Beloj Crkvi u Rađevini i pod jakom stražom, žestoko vezan od strane srpskih vojnika, cele noći je sprovođen u Štab divizije u Zavlaci. Naši vojnici ga umalo nisu umlatili ne verujući mu da je srpski pilot.

Naši vojnici, naročito trećepozivci, nikako nisu voleli avione jer su uglavnom doletali s one strane Drine, Save i Dunava. Kako je tada Švaba „govorio i srpski“ i naši piloti su rizikovali glave dok su nadletali i svoje položaje.

Letovi naših aeroplana davali su vojnoj komandi tačan raspored udarnih pravaca Poćorekovih trupa i mnogo su pomogli u planiranju napada. Piloti su svakog dana leteli u izviđanja, a prva borba na našem nebu odigrala se 27. avgusta 1914.

Tog dana poručnik Miodrag Tomić je poleteo oko 17. sati sa letelišta u selu Cerovac na izviđanje Nemaca kod sremskog sela Kupinova. Pri povratku oko 18 sati Tomića je nad Mišarskim poljem napao austrougarski avion iz koga je izviđač otvorio vatru iz poluatomatskog pištolja „rot-štajer M 1907“. Tomić se spasavao naglim poniranjem.

Ispostavilo se docnije da je prvu vazdušnu bitku nad Srbijom započeo austrougarski avion iz jedinice „Flik 2“, kojim je pilotirao natporučnik Oskar Fekete, a strelac bio natporučnik Viktor Zebauer.

Odmah po sletanju, Miodrag Tomić je dobio od komande zarobljeni nemački mitraljez i montirao ga na svoj avion dvosed. Mitraljezac je bio poručnik Mihajlović. Zanimljivo je da je njihov avion, koji su nazvali „Oluj“, u tom trenutku bio jedini naoružani avion na frontu. Mitraljez se video iz daljine, a austrougarski piloti su izbegavali „Oluj“ bekstvom.

GEDžA PEVA IZ ROVA
U knjizi sećanja „A ondak je letijo jeroplan nad Beogradom“ Aleksandar Deroko, jedan od 1.300 kaplara, proslavljeni i odlikovani srpski pilot, kasnije profesor na Arhitektonskom fakultetu i akademik, za svoj odlazak u avijaciju „okrivio“ je i nekog Gedžu iz rova koji je čekajući boj na Ceru pevao:
„Otud ide aeroplan, aeroplan,
na ćupriji stojim sam, stojim sam,
skinem pušku, berdanku, berdanku,
dignem gajku, pa mu skrešem milu majku - majčinu“
Ova pesma, zapisana u vojnoj literaturi, nastala je pred Cersku bitku.


Pošto je u Srbiji izvršena kompletna mobilizacija avgusta 1914. vazduhoplovna eskadra je podeljena u dva odeljenja. Jedno odeljenje je pridodato trupama na Ceru sa aerodroma u Jarebicama, a drugo odeljenje Šumadijskoj diviziji sa uzletištem u Cerovcu kod Šapca.


Nad Cerom je leteo pilot Stanković a nad Mačvom Tomić. Oni su svoje izeštaje davali direktno komandantima divizija koji su u realnom vremenu znali šta se radi na Drini a šta na Savi. Ovim izveštajima naše armije duguju uspeh kod planiranja kontraudara na Ceru.

U Kolubarskoj bici, u novembru 1914, avijacija zbog meteo uslova nije bila upotrebljiva. Naš najhrabriji pilot Miodrag Tomić je 29. novembra oboleo od tifusa a vazduhoplovna komanda sa po jednim ruskim i engleskim pilotom je pojačala letački sastav. Prvi je odmah slomio avion a drugi na prvom letu obe noge.

Tomić se vratio u službu 17. februara 1915. na aerodromu u Požarevcu gde ga je čekalo 12 mladih pilota, a među njima i šestorica od slavnih 1.300 kaplara. Pokazaće se da su ovi tada još dečaci bili velikani i u ratu i u godinama posle oslobođenja. Od Tomića su učili Aleksandar Deroko, Fridrih Rot, Matija Hođera, Milorad Popović, Petar Rulić i Dragiša Vujić.

Prvo ratno podizanje srpskog balona u Prvom svetskom ratu izvršeno je 22. septembra kod sela Štitara za potrebe Šumadijske divizije. Dana 23. oktobra neprijateljski avion bacao je bombe malog kalibra na srpski balon pa je on ubrzo spušten. Sutradan dva neprijateljska aviona napala su srpski balon pucajući na njega iz pušaka. Balon je pogođen i neznatno oštećen i to je prvo oštećenje srpske letelice u ratu dejstvom neprijatelja.

U svetu se smatra da je Prvi svetski rat bio prvi vazdušni rat u kome su obe zaraćene strane upotrebile svoja vojna vazduhoplovstva protiv neprijatelja. Međutim, prvi vazdušni ratovi sa takvim osobinama bili su balkanski.

Nebeski dvoboj
Ukupan broj aeroplana u vazduhoplovstvima zaraćenih strana u oba balkanska rata bio je sledeći: Turska je imala 18, Grčka 11, Bugarska 29, Srbija 11 i Rumunija 22. Osim toga, Turska, Bugarska i Srbija imale su po jedan vezani osmatrački balon, a poslednje dve zemlje i po jedan sferni balon. Turska je imala i jedan dirižabl koji nije upotrebila.

Avijacija ipak nije imala značajniju ulogu u balkanskim ratovima. Poređenja radi, 1914. godine pre izbijanja Prvog svetskog rata, i mnoge velike sile nisu imale veću vojnu avijaciju: Velika Britanija je imala 29, Italija 26, Japan 14, SAD šest aviona.

Izvor:Večernje Novosti
Autor:Dragan Vujičić