KORACI NA NEBU

 

U stoleće dugoj povesti naše vojne avijacije umrežilo se pregršt snova, galerija neverovatnih likova i mnoštvo važnih događaja. Ovo su samo zrnca iz tog nebeskog mozaika.

balonsrbija

Ko je prvi počeo

Priča koja se dokotrljala do naših dana veli da je slavu „srpskog Ikara” pogrebao kovački kalfa imenom Manojlo, bez sačuvanog prezimena. Dotični heroj je krajem novembra 1841. godine pokušao da sa krova beogradske Đumrukane (carinarnice) na pribrežju Save poleti spravom koja je bila neobičan spoj krila, sličnih ptičjim, i malog padobrana, predviđenog da ublaži pad. Preleteo je glave mnoštva znatiželjnih zgubidana i srušio se – srećom, bez većih posledica po sopstveno zdravlje – u duboki snežni nanos.
 Sreća ga je pratila i pre toga, onda kad mu sveštenici nisu dopustili da se nebu pod oblake vine s obližnje, znatno više, Saborne crkve.
Tako su ti prvi snovi da okrilatimo završili u snegu. Na sreću, niti je sneg bio dubok, niti previše hladan da zamrzne želju našeg čoveka da korakne nebom.

 

.

 

Vidi nebo...

Ozbiljnu priču o drugovanju s nebom načeo je političar i diplomata, profesor Liceja, Matija Ban (1818 –1903). On je septembra 1844. u „Srpskim novinama” objavio tekst „Vazduhoplovie” u kome je naučno obrazložio šta bi Srbija mogla da očekuje od razvoja vazduhoplovstva. Naravno, do prvog zvaničnog leta braće Rajt, Vilbura i Orvila, 17. decembra 1903. godine, proleteće mnogo ptica i nad svetom i nad našim zemljopisom.

 avionilete

Još se verovalo da su baloni ostvarenje (svih) letačkih snova, te otud i podatak da se osnivanja snaga ratnog vazduhoplovstva prvi put kao zvanični dokument vrhovne komande pominje još 2. avgusta 1893. godine, od pre nekoliko godina ponovo i zvanični Dana naše avijacije. Taj spis predviđao je da se u sastavu svake divizije vojske Kraljevine Srbije osnuje po jedan balonski puk. Bilo je to vreme vladavine kralja Aleksandra I Obrenovića.

Kapetan Kosta leti, leti...

 balon

Oficir koji je ponajviše verovao da su i nebesa zgodan poligon za ratovanja kojima Balkan nikad nije škrtario bio je, srećom, i ministar vojni. Tada pukovnik, Miloš Vasić (1859–1935) odlučio je, 1900, da školuje vazduhoplovne stručnjake i već naredne godine kapetana Kostu Miletića (1874–1953) uputio u Tehničku vazduhoplovnu školu u Volkovom polju kod Petrograda. Na manevrima ruske vojske, septembra 1902, leteći s ruskim oficirom Orlovom, mlađani Kosta upravljao je slobodnim balonom i tom prilikom postigao rekord, popevši se do 1100 metara i preletevši 108 kilometara.
Vratio se u zemlju i zasukao rukave. Osnovao je prvu srpsku stanicu golubije pošte u Medoševcu kod Niša, a onda u Nemačkoj kupio prve balone za osnivanje balonskog odeljenja. Zabeleženo je da je 19. aprila 1909. godine leteo na balonu „Srbija” i da se to zvanično smatra prvim letom jednog srpskog vazduhoplova sa srpskim pilotom i srpskim obeležjima. Potonji major, Kosta Miletić je u oba balkanska i u Prvom svetskom ratu bio na čelu Vazduhoplovne komande.

Kosta

Šestorica veličanstvenih

Na predlog kralja Petra I Karađorđevića, na koga je – po svoj prilici – uticao i kapetan Kosta Miletić, jedno vreme njegov ordonans, 19. maja 1911. raspisan je konkurs za pitomca avijatičara. Već aprila naredne godine, uz pomoć kredita od 30.000 dinara, na školovanje u Francusku upućena su tri oficira i tri podoficira. Uslov da odu bio je, između ostalog, da ih ne uhvati „zort”. Otputovali su: pešadijski kapetan Miloš Ilić, inžinjerijski kapetan Jovan Jugović, artiljerijski poručnik Života Stanković, artiljerijski narednik Mihajlo Petrović, pešadijski podnarednik Miodrag Tomić i artiljerijski podnarednik Vojislav Novičić. Upućeni su na obuku na aerodrom Etamp u blizini Pariza.

 avioni5

Pošto nisu znali jezik domaćina, odmah se prešlo na praktičnu obuku. S početka su avione „blerio” i „farman” vozili pistom kao automobile, potom su počeli da lete s instruktorom u avionu s duplim komandama, na kraju samostalno. Neke letelice su i slupali, ali je Milenko Vesnić, naš poslanik u Parizu, istina uz gunđanje, odmah isplaćivao odštetu. U jesen je Srbija zaratila i pitomci su morali natrag, ali ne pre nego što su pred stručnom komisijom položili ispit za pilota. Njihov doprinos u ratovima koji su sledili bio je nemerljiv.

Svi za Niš

Odlukom ministra vojnog Radomira Putnika (1847–1917) od 24. decembra 1912, u Nišu, na Trupalskom polju, osnovana je Vazduhoplovna komanda u čijoj nadležnosti su bile Golubija pošta, Balonsko odeljenje, Vodonična centrala i Aeroplansko odeljenje sa dvanaest aviona. Na ovaj način Srbija se svrstala u petnaest država u svetu koje su u to vreme imale vojnu avijaciju i među prvih pet koje su je koristile u ratnim dejstvima. Osnivanje vazduhoplovne komande nije bilo samo stvar prestiža među armijama sveta, pravi razlog je što se zemlja spremala za oslobađanje delova njene teritorije od Turske i što je zaoštravanje s Austrougarskom raslo iz dana u dan. U tim trenucima svaka pomoć bila je dobrodošla, čak i nebeska s obzirom na to da se odozgo, bar, bolje vidi.

avioni5 

Prva dva srpska aviona doletela su kao ratni plen. Septembra 1912. godine zaplenjene su turske letelice a jednom od njih upravljao je i unajmljeni ruski pilot Agofanov. Iz Rusije su stigla dva aviona, a u Francuskoj ih je kupljeno osam. Uporedo s nabavkom aviona i opreme, krenulo se i u pripreme za izgradnju aerodroma i drugih objekata neophodnih za otpremu i prihvat letelica.

Uspon i pad broja 1

Prvi balkanski rat počeo je oktobra 1912. Srbija, Crna Gora i Bugarska protiv Turske. Februara naredne godine Vrhovna komanda srpske vojske osnovala je poseban Primorski armijski korpus da pomogne crnogorskoj vojsci u borbama oko Skadra. Vazdušnu podršku pružao joj je novoosnovani Primorski aeroplanski odred, ujedno i prva borbena jedinica srpskog vazduhoplovstva, sa tri aviona (dopremljena iz Francuske u delovima) i četiri pilota a pod komandom majora Koste Miletića.

mihajlop

Mihajlo Petrović, prvi pilot i prva žrtva


Jedan od šestorice veličanstvenih koji su se školovali u Francuskoj, Mihajlo Petrović (1884–1913) prvi je u grupi izveo samostalni let u Etampu kod Pariza i postao naš prvi pilot aviona sa diplomom. Imao je međunarodnu pilotsku licencu FAI broj 979, a srpsku broj 1. U operacijskom dnevniku Primorskog aeroplanskog odreda vođenom u okolini opsednutog Skadra za 20. mart 1913, pored ostalog, zapisano je:
„... Na 'farmanu' leteo narednik Mihajlo Petrović u 9.25 minutu nad položajem naših trupa na Megluši i Bušati na visini od 1500 metara, u 9.45 nad aerodromom otpočeo spuštanje sa ugašenim motorom, upao u remu (vazdušni vrtlog), aparat se prevrnuo i sa visine između 900 i 1000 metara ispao iz aparata i poginuo. Aparat jako oštećen. Popodne sahrana narednika Petrovića, zdravlje kod vojnika odlično, no moral kod pilota i vojnika jako pao usled pogibije narednika Petrovića...”.
Po sećanju Miloša Ilića, kapetana, očevica i kolege pilota, Petrović je „u početku padao zgrčen, onako kako je u aparatu sedeo, zatim se videlo kako se opruža, radi rukama u vazduhu kao da želi da se za nešto uhvati, a potom je dobio tako brzo horizontalno okretanje da više ni njegov pad nije bio vertikalan, već je padao više u vidu luka...”.
Mihajlo Petrović, prvi srpski školovani pilot, postao je i prva žrtva našeg vojnog vazduhoplovstva i drugi pilot na svetu koji je poginuo na borbenom zadatku. (Prva žrtva vojnog vazduhoplovstva u ratnim operacijama bio je bugarski avijatičar Topradžijev koji je poginuo 1912. godine, vraćajući se sa izviđanja Jedrena, u Turskoj).

I drugi prvi

Prvi uspeli borbeni let našeg vazduhoplovstva izvršili su piloti Živojin Stanković i Miodrag Tomić leteći na dvosedu „blerio XI”. Po svedočenju Esad-paše, komandanta odbrane Skadra, let srpskog aviona izazvao je ogromno iznenađenje za njegove trupe i tamošnje stanovništvo koje je verovalo da je to nešto natprirodno i da će iz aviona sipati vrelu vodu i bacati usijano kamenje...

punsastav


Pun sastav srpskog vazduhoplovstva ispred aviona „duks” na letelištu kod Skoplja,
decembar 1912. godine

Prva vazdušna borba vodila se nad Mišarskim poljem, 27. avgusta 1914, oko 18 časova. Na povratku sa izviđanja sremskog sela Kupinovo našeg pilota Miodraga Tomića (opet on!) napao je austrougarski avion sa koga je izviđač-strelac otvorio vatru. Kako Tomić nije bio naoružan, morao je da se spasava naglim poniranjem...
U borbenim letovima iznad Banata, iste godine, bačene su prve domaće avio-bombe i gvozdene strelice, rad artiljerijskog pukovnika Miodraga Vasića...

 blerioXI

Prvi naš naoružani avion bio je „blerio XI ”, koji je dobio ime Oluj, a kojim je upravljao (neizbežni) Miodrag Tomić, naš najuspešniji pilot u Prvom svetskom ratu s tri vazdušne pobede. Majstor Vojnotehničkog zavoda u Kragujevcu Gojko Lazić na posebno pokretno postolje ugradio je preuređeni pešadijski mitraljez „švarcloze”. Bilo je to početkom maja 1915. godine u Požarevcu gde je bio smešten štab Vazduhoplovne komande...
Prva vazdušna pobeda naše avijacije pripada Francuzima koji su došli kao pomoć, nekako s proleća 1915. godine. Kada je 9. juna iznad Smedereva pilot narednik Tiruen s mitraljescem Manjonijem primetio neprijateljski avion, odmah je krenuo u poteru. Borba je bila kratka i posle trećeg plotuna austrijski aeroplan srušio se u plamenu, zajedno s dvočlanom posadom...
Prvo prebacivanje bolesnika u istoriji sanitetske avijacije u svetu obavili su naši piloti. Za vreme povlačenja srpske vojske prema Albaniji, sa letelišta kod Kosovske Mitrovice, 16. novembra 1915, avionom je u Prizren prebačen poručnik – pilot Štefanik, dobrovoljac u francuskoj vojsci, Slovak po nacionalnosti, koji je ozbiljno oboleo od čira na stomaku i nije mogao da izdrži putovanje automobilom po lošim drumovima. On je kasnije postao prvi vojni ministar Čehoslovačke i poginuo u avionskoj nesreći 1919. godine. Istog dana avionima su iz Prizrena, gde su prilike postale već kritična, za Skadar – pored rečenog Štefanika – prebačena još četiri teže obolela bolesnika koji su bolovali od akutnog zapaljenja pluća i bronhitisa...
Prvi avion koji su oborile jedinice sa zemlje u Prvom svetskom ratu zbio se u našoj zemlji. Tokom nemačkog vazdušnog napada na Kragujevac, 30. septembra 1915, artiljerac Radivoje Raka Ljutovac, iz puka „Tanasko Rajić” opalio je svoj prvi hitac iz preuređenog topa zaostalog iz balkanskih ratova i oborio „farman” s dvočlanom posadom. Ovaj dan nedavno je proglašen Danom srpske protivvazdušne odbrane.

 avioni6

Prvi avion domaće izrade proizveden je u „Ikarusu”. Reč je o letelici zvanoj „Mali Brandeburg” koja je vojsci svečano predata 28. marta 1924. godine. Do nemačkog napada na Jugoslaviju, 6. aprila 1941, domaća vazduhoplovna industrija isporučila je 890 aviona izrađenih po stranim licencama i 550 letelica domaće konstrukcije, kao i 1150 avionskih motora najsavremenijih tipova („brege 19”, „potez 25”, „blenhajm”, „Do-17 K”...)...
Naš prvi pilot koji je leteo brže od zvuka bio je komandant 44. lovačke divizije, pukovnik Nikola Lekić. On je 31. jula 1956. na aerodromu Batajnica u kokpitu američkog lovca „F-86E sejbr”, ponirući s visine od 15.000 metara, oko 11.30 sati uspeo da probije zvučni zid.
Marijan Jelen, probni pilot Vojno-opitnog centra pri JNA, prvi je uspeo da na avionu domaće proizvodnje „orlu jurišniku” nadmaši brzinu zvuka. Dogodilo se to 22. novembra 1984. godine, iznad Pančeva...
U uzbudljivu povest naše vojne avijacije nedavno su ubeležena i imena tri devojke. One su 2011. godine postale prve dame kod nas koje upravljaju avionima, odnosno helikopterom. Reč je o potporučnicama Vojske Srbije – Ani Tadić, Sandri Radovanović i Anji Krneti. Lete sa sve nežno ružičastim i ljubičastim kacigama. I osmesima koji razoružavaju.

David protiv Golijata

Fašistička Nemačka je bez objave rata 6. aprila 1941. napala Kraljevinu Jugoslaviju. Napad je počeo snažnim udarima vazduhoplovnih snaga, posebnim dejstvima i brzim prodorima oklopnomehanizovanih jedinica. Glavni cilj napada bio je: razaranje Beograda, demoralisanje vojske i naroda i uništenje jugoslovenskih vazduhoplovnih snaga. Izvršenje zadatka povereno je Četvrtoj vazdušnoj floti pod komandom general-pukovnika Aleksandra Lera. Operacija uništenja Beograda nosila je naziv „Strašni sud” (Strafgericht) i počela je u 6.30, kad su se na naš glavni grad ustremila 234 bombardera i 120 lovaca.

avioni6str2 

Takvoj i tolikoj sili odmah se suprotstavio naš Šesti lovački vazduhoplovni puk, elitna jedinica u sastavu Prve vazduhoplovne lovačke brigade. Imao je dobro obučeno ljudstvo i najmodernije avione a mirnodopska baza bila mu je na aerodromu Zemun, dok su se ratna letelišta nalazila u neposrednoj blizini Beograda. Njihov zadatak bio je da štite deo državne teritorije gde su se nalazili značajni objekti: veliki gradovi, industrijska središta, saobraćajni čvorovi i mostovi na Savi i Dunavu.
U toj neravnopravnoj borbi, sukobu vazdušnog Golijata i Davida, naši nebeski vitezovi uspeli su da nad Beogradom obore između 42 i 48 nemačkih aviona, pouzdan broj nikad nije utvrđen. Poginula su jedanaestorica naših pilota, desetorica iz Šestog puka i kapetan Živica Mitrović iz 31. grupe Drugog vazduhoplovnog puka. Ranjena su devetorica, šestorica teško, a trojica lakše. U aprilskom ratu stradalo je ukupno 135 jugoslovenskih letača i oko 600 neletača...
Devetnaest zemalja članica Nato saveza iz vazduha je, 24. marta 1999, napalo Saveznu Republiku Jugoslaviju. Bombardovanje je trajalo do 10. juna. U toj, po svemu, neravnopravnoj borbi stradali su komandant batajničkog 204. lovačko-avijacijskog puka potpukovnik Milenko Pavlović, njegov mlađi kolega Zoran Radisavljević, komandant „tigrova” potpukovnik Života Đurić i bivši komandant RV i PVO SRJ general-pukovnik Ljubiša Veličković. Od posledica obaranja preminuo je i pilot lovac Iljo Arizanov.
Vojska Jugoslavije uspela je, prva u svetu, da 27. marta tog sumornog proleća obori američki avion „F-117A”, poznat i kao „nevidljivi”, s obzirom na to da je izgrađen u stelt tehnologiji. Desilo se to u ataru sela Buđanovci kod Rume, gde ga je sačekao projektil iz preuređenog ruskog raketnog sistema „S-125 Neva” koji je ispalio 3. divizion 250. raketne PVO brigade Vojske Jugoslavije kojom je komandovao pukovnik Zoltan Deni. Pilot oborenog aviona Dejl Zelko spasen je šest sati posle pada, a delovi „nevidljivog” mogu da se vide u Muzeju vazduhoplovstva, u Vojnom muzeju u Beogradu.

Partizanska eskadrila

U toku Drugog svetskog rata Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije osnovala je svoje Ratno vazduhoplovstvo i protivvazdušnu odbranu. Ono je praktično počelo da postoji od 21. maja 1942 godine, kad su dva aviona iz takozvane Nezavisne Države Hrvatske prebegla na slobodnu teritoriju kojom su vladali partizani. Taj dan je, sve do 1992, slavljen kao Dan RV i PVO. Simpatizeri partizana, piloti Franjo Kluz i Rudi Čajavec s mehaničarom strelcem Milutinom Jazbecom, uspeli su da na avionima „brege 19” i „potez 25” stignu do aerodroma Urije kod Prijedora, na oslobođenu teritoriju.
Posle uspešnog preleta, prvi zadatak bio je zaštita aviona od napada neprijatelja i uništenja iz vazduha. Krili su ih među drvećem a prethodno su na pistu postavljene makete, dva aviona od drveta. Prvo borbeno dejstvo partizanske avijacije bilo je po ustaškom odredu Crna legija, 4. juna 1942. blizu Bosanske Dubice. Vrhovni štab NOV i POJ osnovao je prvo Vazduhoplovno odeljenje 16. septembra 1943. godine.

Danas

Letačke jedinice Vojske Srbije danas su smeštene u 204. avio-bazu na aerodromu Batajnica i 98. bazu na aerodromima u Kraljevu i Nišu. To su: 101. lovačka eskadrila, 252. lovačko-bombarderska školska eskadrila, 138. mešovita transportna eskadrila, 241. lovačko-bombarderska eskadrila, 714. protivoklopna helikopterska eskadrila, 119. mešovita helikopterska eskadrila, zatim 1. i 2. izviđačko-avijacijsko odeljenje i Sektor za letna ispitivanja.

dame
Naše prve nebeske dame, sleva: Sandra Radovanović, Ana Tadić i Anja Krneta

Našim nebom gospodare avioni: „mig-21” i „mig-29”, „orao”, „galeb”, „supergaleb”, „utva-75”, „an-2” i „an-26”, „jak-40” i helikopteri „gazela” i „mi-8”.

Crteže aviona preuzeli smo iz Novinskog izdavačkog centra „Odbrana” u čijoj su ediciji „Istorija srpskog vazduhoplovstva” objavljeni kao posteri.

Autor: Petar Milatović
broj: 3162 2012

izvor:Politikin Zabavnik