Rafal s neba

Borbe u vazduhu između srpskih i austrijskih vazduhoplova. Svi aeroplani eskadrile MF.99S vratili su se bezbedno na Banjicu.


Srpski „Orlić“ spreman

BILI smo direktno u snopu neprijateljske vatre, beleži austrijski pilot. Odmah sam Lošonciju signalizirao šakom u leđa.

.

On još nije ništa primetio i ukazah mu na neprijateljski avion. Istog trenutka video sam kako se trgao i uhvatio za levu ruku: bio je pogođen. Naoko i nadano ne teško!? Lošonci je gurnuo ulevo bočne komande, aparat je načinio zaokret i time izašao iz polja vatre.
Dograbio sam karabin sa moje strane, jer, kako smo nosili bombe, mitraljez smo morali ostaviti za sobom. Jedan šaržer ispucan - repetiranje; - drugi šaržer ispucan - repetiranje; - treći, četvrti šaržer. Sve sa istim rezultatom, odnosno neuspešno: Francuz je veselo nastavio da puca, a ja sam video kako se nove rupe pojavljuju na krilima. Peti šaržer u prokleti karabin: Psina, braniću svoju kožu, koliko god budem mogao. Pogled na Lošoncija: sedeo je šćućuren pred volanom, grčevito ga držeći desnicom, usta zgrčenih od bola.
Znači, peti šaržer, oštro sam osmotrio pilota... Tamo, drugi pucanj! Farman se strmoglavio i okomito ustremio nadole. Već dugo nismo bili nad Beogradom. Ispod je bila šuma - u rejonu Avale. Skoro da sam ispao iz aparata, toliko sam se nagnuo van. Farman je nestao dole između drveća - oboren! Oboren! Ukazujem Lošonciju, da na trenutak ugasi motor, kako bismo mogli da pričamo:
„Reci, Bela, šta ti je? Gde si ranjen?“
„Zrno u ramenu, jako boli, ali stići ćemo kući. Gde je Farman?“
„Dole ispod u šumi. Oboren!“
Hrabri Bela doveo nas je bezbedno kući i onesvestio se tek kad su ga pri izvlačenju nezgodno prihvatili.
Svi aeroplani eskadrile MF.99S koji su tog dana leteli vratili su se bezbedno na Banjicu.
Priliku da se vine u vazduh na trenažni let sa kapetanom Polanom iskoristio je 22. jula major Božin Simić. Sledeći dan doneo je eskadrili brojna uzbuđenja. Dve posade su išle u izviđanje, dve su bombardovale most preko Dunava kod Petrovaradina i aerodrom u Novom Sadu, tri posade predvođene šefom eskadrile izbacile su bombe na aerodrom u Bavaništu, a dve su poletele u presretanje tri aeroplana koji su u ranu zoru bombardovali Beograd. Luj Polan i mehaničar-strelac kaplar Andre Lestrade su leteći na MF 193 između Zemuna i Borče sustigli jedan aparat iz 15. letačke satnije na koji su ispalili preko 100 metaka.
Neprijateljski aeroplan je kapotirao južno od sela Glogonj, na mestu zvanom Komarova humka.
Polan ga je nadleteo i sa visine od 800 metara Lestrade je bacio bombu koja je pala na nekih dvadesetak metara od njega. U toku dana kapetan Polan je sa podnarednikom Alfonsom Muflom izvršio još dva leta, tokom kojih je fotografisao oboreni aeroplan, u kojem je ranjen osmatrač poručnik Milorad Tarabokia.
Prema podacima pacijenta, on se ujutro 23. jula 1915. u 4 sata i 30 minuta po izvršenom zadatku vraćao kući. Tom prilikom došlo je do borbe sa neprijateljskim (srpskim) letačem, koji je na visini od 2.200 metara sa najmanjeg rastojanja ispalio oko 250 metaka iz mitraljeza na njegov aparat. Kratko nakon toga je pacijent, koji je leteo kao osmatrač, ranjen u levu nadlakticu. Sletanje na močvarnom terenu zbog kvara motora kod Glogonja pri čemu je ispao iz aparata.
Istog dana, petnaest časova nakon ranjavanja, dopremljen je motornim čamcem i brodom u ovu bolnicu...
(Nastaviće se)

Izvor:Večernje novosti
Autor:Boris Ciglić